hr logo

erasmus povelja logo

Bets10
Пријава

Пријави се

Корисничко име *
Лозинка *
Запамти ме

Алумна Универзитета у Нишу у Казахстану

Natasa bakic miric1Да Универзитет у Нишу има кадрове за цео свет показује и пример  др Наташе Бакић Мирић,   доцентa  на Универзитету Сулејман Демирел у Алматију (Казахстан). Алумна Универзитета у Нишу у Казахстану  предаје интеркултуралну комуникацију, културолошку лингвистику, енглеску књижевност и енглески језик за специјалне намене.

Пошто је сфера научно-истраживачког интересовања доценткиње Бакић Мирић,  између осталог,  и теорија вишеструких интелигенција, тренутно ради на истраживању нових типова умова у склопу осам интелигенција Хауарда Гарднера и њиховог  значаја  за учење енглеског језика. Такође ради на примени нових метода у настави енглеског језика као што су neurolinguistic programming, flipped classroom, dogme language teaching, intercultural communication, али и примени  нових наставних средстава и активности попут moodle forums, blog reflections, podcasts, iPhone i iPad apps.

Поред редовних предавања, семинара и учешћа на међунарнодним пројектима, алумна Униврзиета у Нишу пише нову монографију под називом Current approaches to ELT у издању Cambridge Scholars Publishing. Заједно са Деканом Филолошког факултета др. Давраном Еркиновичем Гаиповим, уредила је  књигу радова за  конференцију  која је одржана на Универзитету Сулејман Демирел, под назвом Building cultural bridges in education,  такође у издању већ поменуте издавачке куће.

Натша Бакић Мирић је дипломирала  на Департману за англистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу 1995. године као први студент генерације школске  1991/92. Магистрирала је 2003, а докторирала 2008. године. Провела је две године (2001-2003) на минхенском Лудвиг-Максимилијанс Универзитету где је  специјализирала интеркултуралну комуникацију. Предавала је  на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, Универзитету Медитеран у Подгорици и Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици.

Ниш је  са породицом напустила 2010. године. До 2012. године  боравила је у  Атини где је  била стипендиста Националног Универзитета у Атини на Факултету за британске и америчке студије и радила истраживање из интеркултуралне комуникације на пост-докторском нивоу. Kao резултат истраживања настала је научна монографија под називом An integrated approach to intercultural communication у издању британске издавашке куће Cambridge Scholars Publishing. Након тога  се са породицом преселила у Алмати где је добила посао на Филолошком факултету Универзитета Сулејман Демирел. Њен  супруг Стеван Мирић, који је такође алумнус  Универзитета у Нишу, налази се  на водећој позицији у једној интернационалној компанији у Алматију.

Говорећи о томе колико јој је знање које је стекла на матичном универзитету битно за напредовање у каријери   доц. др Наташа Бакић Мирић каже:  “Сматрам да је знање стечено на универзитету само база за даљу надградњу, али је за успех неопходно знање стећи на познатом и признатом универзитету. Све остало је на вама, да ли сте жељни после основних студија стичете нова знања. Данас је конкуренција у свету изузетно јака и уколико желите да будете конкурентни морате стално да се усавршавате и говорите неколико светских језика.”
Доцент Бакић Мирић каже да жели да постане члан Алумнија Универзитета:  “Првенствено због бивших студената и будућих генерација који ће стећи дипломе на нашем Универзитету. Желим да им пренесем поруку да би требало да буду поносни на свој Универзитет и своју земљу.”

Уместо поруке мадим људима који студирају на Универзитету у Нишу, нишка алумна  на раду у Казахстану цитира поруку  Николе Тесле:  
“There is something within me that might be illusion as it is often the case with young delighted people, but if I would be fortunate to achieve some of my ideals it would be on the behalf of the whole of humanity. If those hopes would become fulfilled, the most exciting thought would be that it is a deed of a Serb.”

На питање како је  је у Казахстану, с обзиром на њено  интересовање за мултикулуралност и може  ли да нам повуче паралелу уз стручну опаску о специфничностима живота у земљи боравка, доц. Бакић Мирић одговара: “Казахстан (Kazakhstan) је земља у централној Азији, северо-западно од Кине. Њен мањи део налази се западно од Уралске реке, а источни део налази се већим делом у Европи. Главни град је Астана. Казахстан је билингвална земља у којој је матерњи језик казак (спада у групу турских језика) и руски који је званични језик.

Ова земља непрегледних степа, јурти (традиционални номадски шатор), камила, соколова и дивљих коња, поноси се двема различитим културама – руском и казахстанском. Традиција и религија – руска православна и ислам – играју важну улогу у казахстанској култури. Иако су ово две најутицајније културе, Казахстан је и дом преко 100 других етничких група свака са својим јединственим обичајима. Овде ћете пробати камиље, коњско и магареће млеко, коњско месо, курт (куглице од сувог козјег сира), кувану јагњећу главу (највећа част је када вам домаћин сервира овај специјалитет), шашљик (ражњић од овчијег или говеђег меса), али и мантије (које би требало да поједете прстима јер тако показујете велико поштовање према домаћину). Традиционални руски боршч (чорба од разноврсног поврћа) и чај су саставни део сваког оброка. Чај вам никада неће сипати до врха јер би то значило да домаћин жели да идете кући.

Када живите и радите у Казахстану потребно је да разумете деликатну равнотежу обичаја и наслеђа. Казахстан је патријархално и хијерархисјко друштво у коме се људи цене по старости и позицији у друштву. Казахстанци (реч Казак на старо-турском језику значи слободан и независтан номад) очекују да искуснији људи као и они на високим позицијама доносе одлуке од интереса за целу групу. Изузетно су формални са људима које не познају и увек на дистанци. У разговору често емоције исказују невербалном комуникацијом, а када заврше разговор телефоном увек спусте слушалицу и никада не кажу довидјења или ћао. Иако за нас Европљане то исувише чудно, на овакав начин комуникације се брзо навикнете.